Jednom od ovih grupa smatraju se bio snobovi (bio snobs), to jest oni koji pokušavaju da postave granicu između sebe i drugih koristeći ekološke proizvode, na primer, odeću izrađenu od prirodnih tkanina i neretko skuplju od ostale. Kada se, pak, radi o ishrani, bio snobovi kupuju organsku hranu pravdajući se rečima da to ne čine zbog toga što je ona skuplja od neorganske (prema tome, ne mogu je svi sebi priuštiti), nego iz razloga što je zdravija i mnogo ukusnija. Međutim, jedna studija iz 1992. godine, sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama, pokazala je da učesnici, potrošači organske hrane, koji su sa povezom na očima jeli voće i povrće, samo na osnovu ukusa nisu uspevali da pogode koje je organsko, a koje neorgansko. I, što je možda još značajnije, neki od njih su čak govorili kako im se više dopadaju neorgansk proizvodi.

Osim bio snobova, jednu od novih ciljnih grupa predstavljaju dečaci i devojčice, uzrasta od devet do sedamnaest godina, koji kao da su prebrzo odrasli (tweens). Tačnije, oni se odevaju i ponašaju poput odraslih, tako da se pravi i naročita garderoba upućena tweens-ima. Kao slikovit primer može da posluži način oblačenja lika iz serije Tračara, Čak Basa (Chuck Bass), veoma zvaničan i prefinjen za mladića od šesnaest godina (odela, kravate, džemperi na romboide i košulje). Što se tiče ženskih tweens-a u seriji, neizbežno je osvrnuti se na Čakovu drugaricu i bivšu devojku, Bler Waldorf (Blair Waldorf).

Nasuprot tweens-ima, nalaze se odrasli-deca ili kidults. Ovaj pojam najčešće se odnosi na ljude uzrasta od dvadeset do trideset godina, iz srednjeg i višeg srednjeg društvenog staleža, univerzitetski obrazovane i nastanjene pretežno u gradovima, koji se okreću ka određenim proizvodima ne bi li se podsetili svog detinjstva (postoje prodavnice namenjene isključivo kidults-ima, kao što je La Moda u Barseloni). Njih je Žan Pol Hordijk (Jean Paul Hordijk), direktor marketinga u Burger King-u, imenovao još i generacijom 3.2 pod kojom je podrazumevao tridesetogodišnjake sa zaradom od 2000 evra mesečno i potrošačkim navikama iz najmlađih dana, koji poseduju AllStar patike i/ili užinaju palačinke sa euro kremom. Drugim rečima, ove osobe rado gledaju crtane filmove, mada je njihov sadržaj za odrasle (recimo, Simpsonove).

I za kraj, ne bi trebalo zaboraviti ni na nemali broj osoba koje, iako troše navedene proizvode, rade to iz sasvim drugih razloga. Međutim, u poređenju sa njima, pripadnici novih ciljnih grupa potrošača su, ubeđena sam, neporedivo značajniji činioci sadašnjice, pogotovo ukoliko se imaju u vidu reči vlasnika reklamne agencije Bob, Cezara Garsije (César García): „Više ne vlada novac. Više ne vladaju mediji. Više ne vladaju proizvođači. Vlada Bob.“ A ko bi drugi mogao imati toliku moć u novom vremenu (biti Bob), ako ne novi potrošači.

Autorka: Staša Djurić

Što se tiče prošlosti, u dvadesetom veku je postojala povezanost između načina odevanja, mode i različitih potkultura. Prvo su, dakle, nastajale potkulture, a potom su načini odevanja (stilovi) njihovih pripadnika postajali hip (hip je sleng izraz i znači trenutno moderan i poznat). Dešavalo se i da su potkulture zauvek (ili na neko vreme) nestajale, dok su stilovi neometano nastavljali da „žive“. Upravo to je bio slučaj kada se radi o hipsterima i hipicima.

Potkultura hipstera se pojavila  u Sjedinjenim Američkim Državama u razdoblju od 1940. do 1950. godine proteklog stoleća. Činili su je pojedinci bele rase, iz srednje i više srednje klase, koji su slušali džez muziku i bluz; koristeći lake droge i iskazujući naklonost ka homoseksualnosti, oni se nisu doživljavali prihvaćenima u okviru svog društva. Ali za razliku od samih hipstera, čija se potkultura vremenom gasila, njihov način odevanja su prihvatili i nadahnuli se istim, pre svih ostalih, hipici.

Dve decenije kasnije, usledila je potkultura hipika, a sa njom naročit stil i novi modni talas. Drugim rečima, nosioci tog talasa široko prihvaćenom učinili su – sve do današnjih dana – garderobu svetlih i jarkih boja, kao i šarene zvonaste pantalone, široke košulje (indijske) i duge haljine i suknje (neretko se odeća ručno izrađivala i bojila, a služila je ukidanju klasnih razlika). Kada je reč o obući, nju su uglavnom sačinjavale indijanske cipele i svedene sandale, premda je nemali broj hipika hodao bos, što je trebalo da ukaže na privrženost prirodi. Osim toga, njihov nakit se sastojao od perlica i raznih privezaka-simbola (na primer, mira).

Posle hipika, tačnije početkom devedesetih godina, isprva na ulicama američkih gradova, a ubrzo i u svetu, sve više mladih počelo je sopstvenim stilom da zove nošenje naočara debelih okvira (mnogo puta bez stakala), izlizanih farmerki, kariranih košulja i oko vrata palestinskih marama, pretvarajući ga postepeno u modu. Ukratko, iznova su na red, u smislu modernog, došli hipsteri, odnosno osobe koje za sebe kažu da su novi pripadnici pomenute potkulture.

U vezi sa tim, kao što hipici u svoje vreme verovatno nisu mogli da zamisle povratak stila hipstera pri kraju dvadesetog veka, tako ni hipsteri iz četrdesetih godina, pretpostavljam, nisu znali da će određene delove njihovog načina odevanja hipici uvrstiti u svoj. U skladu sa ovom pretpostavkom, smatram da je teško sa izvesnošću reći kako će izgledati budućnost stila na ulicama. S druge strane, u današnje vreme – doba u kom se nijedna potkultura ne izdvaja značajnije u odnosu na preostale, a mladi u toku leta često odećom podsećaju na hipike, iako većina njih sebe svrstava u „nove“ hipstere – to je možda i nemoguće. Pa ipak, oslanjajući se na iskustva iz prošlosti i iz sadašnjosti, nije teško zaključiti da će naredni stil(ovi), ako ništa zanimljivije od toga, bar biti hip.

Autorka: Staša Đurđić

Mnogima od nas, pogotovo ženama, poznata je tvrdnja po kojoj, kada je reč o odevanju, ono što se ranije nosilo neretko se „vraća u modu“ ili, kako se takođe kaže, „moda se vrti u krug“. Međutim, da pomenuta tvdnja nije samo poznata, već u izvesnoj meri i istinita, svedoči čuveni sajam nošene garderobe Frock Me! – jedan od prvih te vrste, nastao 2004. – koji se tek šest puta godišnje održava u britanskim gradovima Londonu, Čelsiju i Brajtonu (u Brajtonu će se održati 2. oktobra). Upravo taj predstojeći događaj nadahnuo me je da pišem o onome što je u današnje vreme – doba popravljanja, prepravljanja i ponovnog korišćenja stvari – rekla bih, u modi više nego što je bilo ikad pre. O vintage odeći.

Izraz vintage odeća (od latinske reči vindemia) odnosi se na odevne predmete iz prošlosti. Pa ipak, prošlost u ovom slučaju ne označava ništa više sem razdoblja od 1920. do 1990. godine (drugim rečima, garderoba koja se proizvodila pre 1920. smatra se starom, a ona čije su etikete skorijeg datuma, zove se savremenom). Osim toga, vintage ili retro(spective) odeća je najčešće nošena, mada može biti i nova ukoliko izgledom podseća na nekadašnju. Ta nova garderoba naziva se repro, (skraćeni oblik engleske reči reproduction, što znači umnožavanje).

Po nekim mišljenjima, brže od same vintage odeće umnožavaju se načini na koje je do nje moguće doći. Tako je, na primer, ova garderoba na Internetu dostupna ljudima širom sveta i to u virtualnim prodavnicama (u našoj zemlji, Kupindo), na naročitim forumima, a kada se radi o osobama spremnima da licitiraju za nju, najprimamljivija mogućnost je, verujem, eBay (u Srbiji, Limundo). Za one, pak, kojima kupovina putem Interneta ne deluje privlačnom zamišlju, ponuda u second hand i vintage radnjama je svakim danom sve šira, a ove sve posećenije. Pojedine su, zahvaljujući uspešnom poslovanju, postale skoro onoliko slavne koliko su to njihove vlasnice (dražesna radnja Lucy In Disguise u vlasništvu je britanske pevačice Lily Allen i pevačicine sestre Sarah Owen). S druge strane, dve slične prodavnice u našoj državi – Jane Doe Vintage Shop i Retro Chic – još uvek ne uspevaju da se pohvale jednakom slavom, ali su, ni najmanje u to ne sumnjam, obe jednako dražesne i nalaze se u Beogradu; čekaju da ih posete zaljubljenici u vintage odeću.

Zahvaljujući tim zaljubljenicima zbog kojih vintage garderoba ponovo počinje da biva in, i ja sam, poput mode, pišući došla ni manje ni više nego do tvrdnje sa početka. Dakle, moda se vrti u krug, mada samo u izvesnoj meri jer ne prihvataju svi vintage. To je, da zaključim, još jedna potvrda, ali ovoga puta sasvim druge tvrdnje – poznate mnogima od nas, ženama, kao i muškarcima – učestale tvrdnje makedonskog reditelja Milča Mančevskog da krug nije pravilan. A opet, Mančevski je jednako često naglašavao i kako vreme ne umire. Ni moda, dodala bih ja kada bi me neko upitao.

Autor: Staša Đurđić

„Ma, to ti mače ne postoji…!“ – kaže Sanja.

„Postoji! Moj Miloš je takav!“ – kaže sveže zauzeta Maja.

„Pa kao „postoji“, eto ja sam na primer mislila tako o mom Darku, baš to – da je idealan. Ali … to ti je samo u početku, dok na svetlost dana ne isplivaju njegove prave osobine i onda … Pa znaš šta sledi! Prvo ide razočarenje, suze, depresija, brdo slatkiša, romantičnih komedija, onda besomučni sati razgovora i analiza, pretpostavki i teorija sa prijateljima, tipa: “Šta nam se dogodilo?”, “Šta se promenilo-on ili ja?”, „Da li je on oduvek bio takav, u pravu je bila Ana, ili sam ja zaljubljena guska bila slepa pored očiju?“, „Možda je problem u meni…, možda ja ne valjam, a ne verujem, ja sam uvek bila ista…“ itd. Pa je onda krenuo pritisak na njega, a i sama ga sebi nabijam: „Pa ti si se promenio!!!“, „Učemu je problem, jel postoji neka druga devojka???!!!“, „Da se ja možda previše trudim i trčkam oko tebe, jel to, jel te gušim, pritiskam, pa gde je onaj dečko od pre par meseci….“, pa opet sve u krug, sati, dani, nedelje rasprava, razmišljanja, tripovanja i tako od IDEALNOG ostade samo pridev!!!!“ – u dahu izreče sarkastično Gordana, koja je sveže raskinula.

E pa, drage moje, da ne bista iznova i iznova ponavljale neke od ovih scenarija, a sigurna sam da ste barem u jednom od njih bile glavna heroina, da ne biste trošile njegovo, svoje i vreme vama bliskih ljudi, pravi je trenutak da uzmete stvari i iluzije u svoje ruke i ostvarite ih. Da, da vreme je da se uverite da vaš Idealni dečko, Dečko koji obećava, Dečko po vašoj meri postoji i da samo čeka da bude pronađen, i u tome će vam, nadam se pomoći ovi članci koji slede.

Sad se sto posto pitate: Kako?, jer ne verujete više nikome, isuviše puta ste se opekle, letele ste i drmale o pod. Ali, ne morate meni verovati na reč, verujte svojim delima i rezultatima koje ćete preduzeti na putu ka ostvarenju.

Ovo je jedan sasvim drugačiji, naučni, pristup problematici kojom se već godinama bavite. On zahteva mnogo uverenja, poverenja, iluzija, grešaka, padova, suza, smeha, hipoteza, vremena, prijatelja-saradnika, živaca, osmeha, novaca…, ali isplati se, jer vaš cilj nema cenu, zar ne?! Ovde vimate svu slobodu, čak je i poželjno bukvalno shvatiti krilaticu: „Cilj opravdava sredstvo!“ u našem slučaju sva sredstva su i više nego opravdana. U slučaju da vam ovaj projekat ne uspe, a ja verujem da uspeva, pa brat bratu u osamdeset posto slučajeva, ne očajavajte, uvek se možete vratiti na nekog bivšeg ili vašim starim metodama, ali niko, baš vam niko ne može reci, kada budete ostarile, da vam je život bio dosadan, a vi ćete imati o čemu pripovedati pokolenjima.

Odužila sam sa uvodom, bacam vas u rebus, pa je zato bolje da vas odmah, u nekim najopštijim crtama – jer detaljna razrada tek sledi, dani su pred nama, stručno uvedem u tematiku. Kao što rekoh u pitanju je istraživanje – projekat. Kao i svako pravo istraživanje i ovo naše ima niz etapa, koje imaju svoje podetape, ali se ne brinite, sve će vam biti jasno i nimalo naporno. Svaka od tih etapa i podetapa će vam biti podobno opisana i objašnjena sa sve primerima.

Za ovaj „uvodni čas“ objasniću, onako uopšteno, kroz koje osnovne faze prolazi vaša zamisao da bi realizacija bila uspešna, a vaš Idealni dečko postao stvarnost a ne fikcija bez pokrića. Pre svega, neophodno je da nabavite neki notes, svesku, dnevnik, ili otvorite fajl na kompu gde ćete voditi svoje beleške, kupite neke fancy naočare, okupite tim pouzdanih saradnika, uozbiljite se, jer semestar upravo počinje.

Važno je imati na umu da postoje tri opšte etape:

1. Etapa pripremanjaOva faza je jako bitna i za nju je potrebno odvojiti dosta vremena, ali vi nigde ne žurite, zar ne?! Polazno pitanje o kom treba razmišljati, razmatrati i zapitati se, jeste: Kakav treba da je moj Idealni dečko? Odgovor na ovo pitanje možete potražiti iz vašeg ličnog iskustva, iz iskustva vaših prijateljica, iz mašte, iz časopisa, romana, knjiga, televizije, interneta… Prizovite u sećanje sve one muškarce koji vam se dopadaju, prizovite sve one manekene koje gledate na pistama i u kupaćim kostimima, sve one lepe glumce za kojima uzdišete, sve one soprtiste za koje „navijate“, pevače uz čije pesme se smejete, plešete, plačete, sve istorijske ličnosti čijim ste delima opčinjeni…, i naravno, sve one bivše koji su vam ostali u lepom sećanju  Cilj u ovoj etapi jeste da kreirate vašeg Idealnog – da ga opišete do detalja – ali do detalja!!!, nemojte ni slučajno ništa da ispustite, propustite, previdite, oprostite, jer bi to onda moglo biti fatalno i opet ništa od njega, opet će mu faliti „ono nešto“, a vi to svakako više ne želite da ponavljate. Zato, bez žurbe, skoncentrisano, obuhvatite sve aspekte – od fizičkog izgleda (od trepavica – do noktiju na nogama), preko osobina, temperamenta, karaktera, društva u kome se kreće, porodice iz koje potiče, obrazovanja koje je stekao, do pića koje pije … elem, o tome podobnije u nekim daljim instrukcijama. Dakle, više puta pročitajte vaše beleške i želje jer kompromisa ovde nema!!! Ukoliko lepo crtate možete ga i oslikati, ali sa svim detaljima!

2. Etapa sprovođenja

Sve što ste gore izmaštale, isprojektovale, poželele još jednom pročitajte jer vam je to polazna tačka od koje krećete u „aktivno traženje zadatog“! Vreme je za akciju, potraga otpočinje, sa reči, u ovoj fazi, prelazite na dela, pa dobro, ne baš na dela, ali krećete u pravo istraživanje vaših potencijalnih Idealnih. Ovde je jako bitno da tih kandidata bude što više jer će svaki od njih biti podvrgnut različitim metodama, tehnikama i instrumentima (o tome opet u nekim od narednih članaka), te da mi ne biste ostale obeshrabrene odmah na početku, zato je nužno da ih bude u što većem broju, ali vi to ionako dobro znate, a ja samo još jednom da vas podsetim. Cilj ove etape jeste prikupljanje suvih činjenica – objektivno stanje kako stvari stvarno stoje! Naglašavam: Objektivno sagledajte objekat!!! U ovoj fazi, ali tek nakon podobno prikupljenih činjenica, morate pristupiti sređivanju i obradi istih. Tu će vam, pored vaše malenkosti, dobrodoći i pomoć vaših dobrih i pritisku nepodložnih i nekorumpiranih prijatelja/pomoćnika koji će činiti vaš stručni tim.

3. Etapa interpretacije i zaključivanja

Nakon obrade i sređivanja činjenica, sledi interpretiranje i zaključivanje o svakom predmetu kojeg ste istraživale. Ovde je, za razliku od predhodne faze, dozvoljeno, ali i poželjno biti pristrasan, jer ovde donosite konačnu odluku: „Da!!! ON JE TAJ!!!“

To bi bilo sve za „uvodni čas“, imate o čemu da mislite, imate vaš domaći zadatak. Razmišljajte, planirajte, projektujte, čeprkajte po svim dostupnim izvorima svesti, nesvesti i realnosti, osmislite vašeg Idealnog do narednog susreta. Nagrada je i veća nego što mislite – razlišljajući o njemu, vi se preispitujete i saznajete i o sebi ono što nikada niste znali, ili rekli, ali to je već za neku drugu temu, sada je vreme da nađemo NJEGA. Srećno do sledećeg viđenja!

Autor:

Svetlana Đorđević

Smorila si više sa tim svojim mračnim pričama o smrti, haosu i paklu. Vreme je da te neko vrati te u svetlu realnost. Lenjost i nerad novopečene kučke napravili su od tebe parazita koji isisava svaku pozitivnu energiju oko sebe. I zabole me ku**** za tvoj nesrećan i težak život, za tvoje nemanje para, sreće i svega ostaloga što svi drugi nezasluženo imaju, a samo ti nemaš. Svojim kukanjem pobunila si i mačke u kraju koje sada zavijaju tvojim tonom tražeći da im se nadoknadi svih 9 protraćenih života. Ovaj grad je pun debila koji će rado biti ozračeni tvojom ljubavlju, tako da ti savetujem da odjebeš i nadjes SI jednog. Mrzim što se trudim da ostanem čovek čak i kada si najveća fufica koja mi prodaje priču o osećanjima, ljubavi i sličnom. Umorio sam se dovoljno da ti u facu priznam koliko si mi odvratna cak i kada kao napaljeni bik naskocim na tebe. Zasto to radim!? Ne znam! Znam samo da sam gadan sam sebi uvek posle. I da, svaki put si sve losija od najlosije sa kojom sam bio. Ne kazem to jer sam besan na tebe,ne, samo sam se umorio od glume da mi prijas. Pomisao kako ces tu istu facu nevinasceta prodati nekom jadnicku sutra na trenutak od mene pravi majku Terezu, ali opet-ma ko ga jebe kad je glup! Budalo, znam te bolje nego sto znas sama sebe. Znam i za taj strah koji ces nositi uvek u sebi, a veruj mi niko nece hteti da ga razume jer svi su kao ti sada, a ti si sama izabrala da budes kao svi tada. E samo zato mi je zao.

Autor: Željko Milić

To ti je isto kao kada koračaš putem kojim svaki dan šetaš, razmišljajući o ko zna čemu već razmišljač neko vreme se čudeći pucketanju pod patikama ali tek nakon dosta pucketanja pogledaš blize i vidiš da to pod tvojom nogom pucketaju kućice minijaturnih puževa koji beže nekuda posle, ili beše pre kiše, ne sećam se više. Ti ces reci da ti je zao, napravices tuznu facu posle svakog koraka i nastavices istim putem krckajuci jadnike, a ja cu … to vise nije ni bitno, jer poverovacu da ti je zao. Vrlo cesto plasim sam sebe da naslucujes koji me to snovi bude poslednjih nedelja, strasniji od svakog kosmara. Ne smem da zaspim pored tebe, plasim se da ces cuti moje snove, a to sto ih ne znas je jedino sto me cini imunim na tvoje “osmehe”.
Odavno vec sumnjam da sve ovo nije ona rec koja se provlaci kroz sve sto radim, a pogotovo ono sto zelim da uradim. Jurim kao dete oko tebe sa mrezicom i pokusavam da je uhvatim, ali koliko god mrezicu pravio guscom rec se nekako uvek provuce i utekne. Obicno volim da je jurim po ceo dan, a i ona kao da uziva da je jurim, doduse pomalo na zloban nacin namerno mi ulazeci i izlazeci iz mrezice cikajuci me da skacem uzalud. I ne bi to bilo toliko frustrirajuce kada se ne bih svako vece vracao kuci usput posmatrajuci drugu decu sa punim mrezicama, a da ne govorim da su neke suplje a opet pune! Necu vise tako da se “igram”! Napravicu te sam, kreiracu te lako uhvatljivom pa neka te vec neko scepa, pocupa krila i zatvori u teglu.
Sedim na ivici glinenog bedema iznad Dunava, mlataram nogama, gledam neke ptice koje ulecu i izlecu iz rupa koje su u njemu i tu i tamo skriven iza zbunja sipka bacim pogled levo i desno na put ispod da proverim da neko ne dolazi jer ako me vide gde sam jebace mi sve po spisku. Kada se uverim da sam “siguran” pogledam prvo u adicu nedaleko odatle, setim se price o potonulom brodu iz drugog ili bese prvog svetskog rata i trazim jedro koje kazu da se vidi ponekada, vec u glavi konstruisuci kako izgleda. Tu i tamo me prevare senke koje reka pravi zajedno sa vrbama i oblacima. Kada izgustiram u svojoj masti davno nepostojeci brod, pogledom kratko prelazim preko pescanog spruda koji se nazire tik ispod povrsine ovog zelenog monstruma. A onda gledam tamo gde nikada nisam bio, daleko na drugu stranu obale koju jedva nazirem usled sirine reke, gledam u novi za mene tada svet o kome nista nisam ni cuo, i najludje mastam, kao nikada do tada. Mislim da sam te “tamo” prvi put video.

Autor: Željko Milić

Vise informacija na  www.ziracentar.com !

Autor: Andjela Dusanovic Passelo

Moja drugarica je nedavno izjavila: Ako bih mogla da biram izmedju toga da se zaljubim u ”pogrešnog” muškarca, ili da se ne zaljubim uopšte, izabrala bih ovo drugo! Kakav je to ”pogrešan” muškarac i imamo li mi uopšte mogucnost izbora? U kategoriju pogrešnih spadaju: oženjeni, zauzeti (u dužim ili kracim vezama), nezreli (skloni švrljanju, nespremni za bilo kakvo vezivanje, sebicni, egocentricni, narcisoidni, iskompleksirani itd.) U poslednje vreme (koje se odužilo na period od par godina) nailazim na gore pomenutu kategoriju muškaraca vrlo cesto. To se dešava cak toliko cesto da se pitam: da li postoji kategorija ne-pogrešnih muškaraca ili prosto ja ne umem da ih prepoznam?! Ili ja (što je možda najrealnije) privlacim baš takve muškarce sa kojima ne mogu da ostvarim vezu (pritom ne mislim na brak), zato što ni ja sama ne želim da se vezujem?! Možda i sama pripadam kategoriji nezrelih iako sam vec neko vreme u klubu 30-ih!? U svakom slucaju znam da nisam usamljena u ovim preispitivanjima i znam da sam kroz sva ta iskustva mnogo naucila… da život gledam širom otvorenih ociju i da ga živim otvorenog srca… da se ne plašim mogucnosti da se zaljubim, pa makar on bio i ”pogrešan”, jer znam da cu samo posle svih tih ”pogrešnih” moci da prepoznam PRAVOG! Budite hrabre, sigurne u sebe i verujte u ljubav (iako to u ovom vremenu zvuci pomalo zastarelo!

Autor: Jelena Jović

Ispostavilo se da nisam jedini koji je igrao u igraonicama onu igricu čijeg se imena niko ne seća, gde je poenta bila skinuti devojkama odeću. Ono što je mene odvajalo od ostalih jeste opsesija da skinem samo jednu-crvenokosu ribu sa naočarima za sunce crvenih stakala. Dok su Raša i kompanjoni vrištali od uzbudjenja iza mene igrajući fudbal i napredujući ka finalu iz sata u sat, ja sam se preznojavao takodje od uzbudjenja ali druge vrste čim bih skinuo neki deo odeće moje devojke iz snova. Na svu sreću posle nekoliko godina zatvorili su igraonicu i moja opsesija crvenokosom ribom se završila, i jedina “korist” od svega toga je bila da sam totalno ispao iz toka sto se tiče fudbala i sportskih dešavanja. Jedno vreme sam pokušavao da tešim sebe da sam sa druge strane naučio dosta toga o devojkama, ali to ubedjenje me trajalo samo do onog dana kada sam zamolio Jelenu Djurdjevic da skine gaciće i pokaze mi ih. Dobio sam šamar i skapirao da moram da učim o ženama sve iz početka. Ironija je što sada kada im trazim da skinu gaćice misle da se zezam pa shvatajući to kao šalu jos misle da sam vickast?! Naravno da ne zaboravim da napomenem, svojoj animiranoj devojci iz snova nikada nisam uspeo da skinem gaćice. Godine su prošle nagledao sam se dosta ženskih gaćica, naravno mislim na one iz izloga butika i one pokačene po vešeraju zgrade, ali i dalje nijedna devojka nikada da ih skine zbog mene! Isfrustriran time i činjenicom da sam sa 30 godina i dalje nevin ( ovo ću i dalje uvek poricati!) utehu nalazim u prolećnim večernjim šetnjama. Obožavam miris proleća jer na svakih 100m osećam drugačiji miris proleća! Nekada je to jorgovan, nekada sveže pokošena trava, nekada miris ženskog parfema, razno cveće, žbunje i drveće. Uglavnom sve, pa čak i dim iz odžaka onih kojima se zima uvukla u kosti pa još greju, miriše na proleće prolećem! “Miriše na proleće prolećem”..hm, nisam siguran da sam potrefio padeže ili šta god, ali bitno je da ja znam na šta sam mislio.

Sada se verovatno pitate zašto sam sa priče o devojci iz igrice prešao na priču o proleću, a ja ću da kazem-pa zar nije lepota proleća u tome da se osećas da možes da uradiš sve i da don’t give a damn koliko god to glupavo bilo?!

Autor: goddamned