Ispostavilo se da nisam jedini koji je igrao u igraonicama onu igricu čijeg se imena niko ne seća, gde je poenta bila skinuti devojkama odeću. Ono što je mene odvajalo od ostalih jeste opsesija da skinem samo jednu-crvenokosu ribu sa naočarima za sunce crvenih stakala. Dok su Raša i kompanjoni vrištali od uzbudjenja iza mene igrajući fudbal i napredujući ka finalu iz sata u sat, ja sam se preznojavao takodje od uzbudjenja ali druge vrste čim bih skinuo neki deo odeće moje devojke iz snova. Na svu sreću posle nekoliko godina zatvorili su igraonicu i moja opsesija crvenokosom ribom se završila, i jedina “korist” od svega toga je bila da sam totalno ispao iz toka sto se tiče fudbala i sportskih dešavanja. Jedno vreme sam pokušavao da tešim sebe da sam sa druge strane naučio dosta toga o devojkama, ali to ubedjenje me trajalo samo do onog dana kada sam zamolio Jelenu Djurdjevic da skine gaciće i pokaze mi ih. Dobio sam šamar i skapirao da moram da učim o ženama sve iz početka. Ironija je što sada kada im trazim da skinu gaćice misle da se zezam pa shvatajući to kao šalu jos misle da sam vickast?! Naravno da ne zaboravim da napomenem, svojoj animiranoj devojci iz snova nikada nisam uspeo da skinem gaćice. Godine su prošle nagledao sam se dosta ženskih gaćica, naravno mislim na one iz izloga butika i one pokačene po vešeraju zgrade, ali i dalje nijedna devojka nikada da ih skine zbog mene! Isfrustriran time i činjenicom da sam sa 30 godina i dalje nevin ( ovo ću i dalje uvek poricati!) utehu nalazim u prolećnim večernjim šetnjama. Obožavam miris proleća jer na svakih 100m osećam drugačiji miris proleća! Nekada je to jorgovan, nekada sveže pokošena trava, nekada miris ženskog parfema, razno cveće, žbunje i drveće. Uglavnom sve, pa čak i dim iz odžaka onih kojima se zima uvukla u kosti pa još greju, miriše na proleće prolećem! “Miriše na proleće prolećem”..hm, nisam siguran da sam potrefio padeže ili šta god, ali bitno je da ja znam na šta sam mislio.

Sada se verovatno pitate zašto sam sa priče o devojci iz igrice prešao na priču o proleću, a ja ću da kazem-pa zar nije lepota proleća u tome da se osećas da možes da uradiš sve i da don’t give a damn koliko god to glupavo bilo?!

Autor: goddamned